SRBI PO PRVI PUT VERUJU U DEMOKRATIJU?

Foto: pixabay.com

Logar ističe da je zainteresovanost građana za politiku "blago opala" u odnosu na prethodne dve godine, pa tako sada 75 odsto ljudi kaže da ih politika uopšte ne zanima

Na predstavljanju tog istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost CRTA, direktorka istraživanja Ipsos Stratwdžik Marketinga Svetlana Logar je rekla da nasuprot poverenju u demokratiju, za koju se zalaže 51 odsto građana Srbije, u politiku "čvrste ruke", odnosno jednog jakog lidera, veruje 44 odsto ljudi.

To je, kako je navela, manje nego prošle godine, kada se za jednog jakog lidera zalagalo 48 odsto populacije.

Logar ističe da je zainteresovanost građana za politiku "blago opala" u odnosu na prethodne dve godine, pa tako sada 75 odsto ljudi kaže da ih politika uopšte ne zanima.

Kada je reč o posebnim temama, građane Srbije najviše zanimaju lokalni izbori za skupštinu opštine ili grada (39 odsto), dok je najmanje interesovanja za rad i organizaciju Skupštine Srbije (20 odsto).

Najveći pad zabeležen je u poverenju građana da mogu da utiču na promene skretanjem pažnje medija na probleme građana (28 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 39 odsto).

U učešće u organizovanim pritiscima na parlament ili učešće u javnoj raspravi kao instrument za promene veruje 15 odsto građana, što je za 12 odsto manje u odnosu na prošlu godinu.

Da se kontaktiranjem poslanika u skupštini može nešto promeniti veruje osam odsto građana, više nego dva puta manje u odnosu na prethodno istraživanje.

Istraživanje je pokazalo i da su građani zadovoljniji radom vlade, nego radom skupštine, a većina građana (64 odsto) smatra da političari građanima ne govore istinu, dok tek osam odsto njih veruje da govore istinu.

Politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti Vujo Ilić uporedio je rezultate istraživanja za Srbiju sa rezultatima evropskih zemalja i kako kaže, "ima dosta sličnosti ali i dosta razlika".

U odnosu na nezainteresovanost Srba za politiku (75 odsto), procenat nezainteresovanosti "evropskih" građana iznosi 49 odsto.

U EU, kaže Ilić, 94 odsto građana smatra da je sloboda medija važna za demokratiju, dok u Srbiji to smatra 51 odsto građana.

Sličnosti postoje, istakao je, kada je reč o učešću na izborima, potpisivanju peticija, demonstracijama i angažovanju u politici.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević ocenio je da su u Srbiji vidljive demokratske vrednosti.

- Vidljiva je stabilna distribucija vrednosti koja pokazuje da demokratija nije iskorenjena - naveo je.

Loše trendove vidi kao rezultat nedovoljnog učešća građana u bitnim pitanjima.