Maligni melanom otkrivaće doktori u DOMU ZDRAVLJA

Foto: pixabay.com

Projekat Zavoda za kožne i venerične bolesti

Kako bismo na vreme dijagnostikovali melanom i spasli život, moramo edukovati izabrane lekare kako da prepoznaju malignu promenu, kaže prim. dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, koji smatra da lekari opšte prakse moraju znati da prepoznaju svaku opasnu promenu na koži.

Građane treba pregledati i kad ne znaju da su pregledani, za njihovo dobro, dok su kod izabranog lekara u domu zdravlja.

- Ideja je da obučimo izabrane lekare da prepoznaju malignu promenu na koži dok pregledaju pacijenta, slušaju srce, pluća, pipaju trbuh. Pacijent se tada skine i lekar može da pogleda mladeže. Ako primeti promenu, odmah ga upućuje kod dermatologa na dermoskopski pregled i ako se dijagnostikuje malignitet, tom pacijentu se može spasti život. Predavanja bi bila o preventivi i UV zaštiti. Mislim da je dovoljno da se na nivou Srbije obuči 1.000 lekara - objašnjava prim. dr Adamović.

KRIVO UV ZRAČENJE

Maligni melanom je jedan od najopasnijih tumora koji se javljaju kod čoveka, ipak, ističe lekar, postoje i drugi maligniteti koji potiču od ćelija unutar kože.

- Ti tumori su karcinomi po svom rastu i razaranju tkiva, a ne mogu da metastaziraju. Svi maligniteti kože nastaju zbog UV zračenja, B zraci su direktno krivi za to jer deluju na epidermalne ćelije i A zraci to rade posredno preko kiseoničkih radikala koji deluju na DNK. Kad pacijenti sami primete promenu, to uglavnom već bude uznapredovali malignitet. Kad je u pitanju melanom, uglavnom se vrlo malo može učiniti, a cilj našeg preventivnog rada upravo bi bio da nađemo one maligne melanome koji nisu prodrli u krvne sudove i nisu metastazirali - kaže naš sagovornik.

Poslednje edukacije u domovima zdravlja ovaj zavod organizovao je 2005. godine.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Dr Aleksandar Adamović

- Kad je dermoskopija uvedena kao dijagnostička metoda, radili smo sa izabranim lekarima. Njima se građani prvo javljaju za svaki zdravstveni problem. Nismo ih obučavali da postave dijagnozu, nego da u svom redovnom radu primete promenu koja je sumnjiva i odmah pacijenta upute kod dermatologa. Ako ni mi nismo sigurni da je maligno, šaljemo ga kod hirurga, koji skine tu promenu i da je na analizu. Najvažnije je dobiti što pre dijagnozu - naglašava prim. dr Adamović.

POMOĆ GRADA

On navodi da im je za ove projekte, zbog organizacije, potrebna pomoć gradske uprave.

- Kada smo ih organizovali 2005, bilo je planirano do 300 dermoskopskih pregleda, a uradili smo ih 1.200. Taj projekat bio je veoma uspešan i sada bismo voleli da sprovedemo edukaciju ponovo, ali nam je potrebna pomoć gradske uprave. Svaki lekar u svom domu zdravlja trebalo bi da ima jedan mali dermatoskop, a naučiće tri algoritma iz dermoskopske dijagnostike. U planu nam je da edukujemo i srednji kadar, oni daju vakcine, vade krv... Tako nećemo imati propuštanje slučajeva koji se mogu izlečiti - kaže prim. dr Adamović.