U SANU se održava naučni skup posvećen Stojanu Novakoviću

Foto: youtube.com/Televizija Hram

SANU

Predsednik Organizacionog odbora skupa, akademik Mihailo Vojvodić ukazao je na ogromnu ulogu Stojana Novakovića u kulturnom uzdizanju srpskog naroda, tumačenju njegovog jezika, utvrđivanju njegove prošlosti, u obrazovanju i oblikovanju njegovog društvenog bića, predočavanju budućnosti.

- S obzirom na to da je vreme pokazalo neprolaznost rezultata koje nam je Novaković ostavio i da nova istraživanja, u prvom redu arhivska, i nova tumačenja potvrđuju osnovanost podsećanja na ovu veliku ličnost. Taj cilj ima i današnji skup u povodu 175 godina od Novakovićevog rođenja - istakao je Vojvodić na otvaranju skupa.

On je podsetio da je Novaković bio u prvoj grupi primljenih članova Srpske kraljevske akademije, a od 1906. do smrti 1915. godine bio je njen predsednik.

Vojvodić je rekao da je Novakovićev rad bio ugrađen u modernizaciju srpske države druge polovine 19. i početka 20. veka i u utvrđivanje njenog mesta u odnosima evropskih država.

Vojvodić je skrenuo pažnju na Novakovićevu ideji o oslobođenju i ujedinjenju svih delova srpskog naroda, čija sudbina ga je i opredelila da uđe u politiku i utiče na tadašnja kretanja.

Novaković, kako kaže Vojvodić, u poslednjim godinama života, verujući da će jednog dana biti zadovoljena istorijska prava srpskog naroda na oslobođenje i ujedinjenje, bez obzira da li će se to postići mirnim putem ili oružjem, nije skrivao želju da budućnost tog naroda bude sasvim usklađena sa tokovima evropskog razvoja.

- Čvrsto uveren da bi se iz prošlosti moralo naučiti kojim pravcem treba ići, on je do kraja života ostao veliki privrženik ideje o tome da srpski narod ima da sledi uzore razvijenih evropskih naroda pa i onda kada srpsko pitanje bude rešeno - rekao je Vojvodić.

On je podsetio i na jednu od poslednjih Novakovićevih poruka: "Moramo gledati prošlost, samo da bi razumeli pogreške ili primere koje treba izbegavati. Treba se okrenuti novoj svetlosti koju nam otvaraju savremeni vekovi i primeri velikih naroda i velikih civilizacija. Tu je naše spasenje".

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, otvarajući skup, podsetio je na Novakovićeve crtice koje je sam autor nazvao "Naše stanje - beleške jednog pesimiste" (decembar 1874-mart 1875), a u kojima Kostić vidi izvesnu trajnu načelnost.

Sa rezignacijom analizirajući političku situaciju i međupartijske obračune, Novaković je upitao: "Otkud je proizašlo sadašnje stanje?".

I odgovara: "U partijama imamo samo vođe, generale bez vojske. Ono što izgleda kao vojska, to su sve najamnici plaćeni ili novcem ili izgledom ili, ako ničim drugim, popularnošću, udovoljstvom svojih slabosti i sujetom. Nikad ne treba sposobnost radi partajstva zabacivati i njom se služiti. Još manje nesposobnosti samo iz partajstva pod sposobnosti primati".

Kostić je citirao i Novakovićeve reči za koje kaže da bi se i danas bez ikakve izmene mogle upotrebiti: "Postarajmo se i mi ... da se rad na ujedinjenju naroda našeg povede mirnim sredstvima, sredstvima evolucije,...putem prosvete i kulture, stalno, živo, neumorno...Samo ne klonimo duhom...Ova bitka je teža nego ona oružjem, ali u njoj nema poraza, pobeda u njoj ne izostaje, a kada jednom dođe - ona je večita".

- Dame i gospodo, nadajmo se da je tako - poručio je Kostić.

U radu skupa učestvovaće 34 ugledna naučnika (istoričari, filolozi, politikolozi) iz Srbije, Rusije i Grčke.

Uporedo sa skupom objavljena je monografija sa 125 dokumenata koje je na srpskom i francuskom ispisao Novaković.