Ovako je Erdogan od SIROMAŠNOG dečaka postao STRAH I TREPET Turske!

Foto: Tanjug/AP

Redžep tajip Erdogan

Iz perspektive Zapada, Erdogan se dramatično promijenio. Godine 2004. belgijski nedeljnik Evropen vojs proglasio ga je “Evropljaninom godine”. Tadašnji njemački kancelar Gerhard Šreder hvalio je njegovo “zagovaranje većih sloboda, bolje zaštite ljudskih prava i manje uloge države”.

Danas to izgleda kao davna prošlost i njegovi kritičari ističu da je on sada čista suprotnost tome. Opozicija upozorava na njegovu autoritarnost, a Erdoganov moto je postao “Velika Turska treba snažnog vođu”. Erdogan je ostavio svoj pečat na Turskoj kao nijedan političar od njenog utemeljitelja, Mustafe Kemala Ataturka.

Rođen 1954. u porodici sa crnomorske obale, Erdogan je odrastao u skromnim uslovima u radničkom delu Istanbula. Kao dečak prodavao je na ulici vodu i perece sa susamom kako bi pomogao porodici.  On je 1999. uhapšen posle strastvenog govora u kojem je citirao kontroverznu pesmu sa stihom "Minareti su naši bajoneti". Njegova politička karijera posle toga je doživela uzlet.

Godine 2002. Erdogan je doveo AKP, čiji je bio jedan od osnivača, na vlast. Iduće godine postao je premijer, ostavši na toj dužnosti do 2014. Erdogan  može da se pohvali uspesima koje je ostvario na čelu turske vlade. Turska je doživela brz privredni rast i on vodio je prema Evropi.

Smrtna kazna ukinuta je 2004., nedugo nakon što je preuzeo dužnost, a 2005. otvoreni su pregovori o pristupanju EU. Dok je velik deo Bliskog istoka tonuo u haos, njegova vladavina dokazala je da islam i demokratija ne moraju biti u sukobu. Erdogan je započeo mirovni proces sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom strankom (PKK). No proces je u međuvremenu propao, a nasilje eskalira od sredine 2015.

Budući da u statutu AKP piše da premijer ne može da bude na dužnosti četiri puta zaredom, kandidovao se za predsednika države 2014. i pobedio na prvim direktnim izborima za tu dužnost. Ali njegov krajnji cilj bio je preobražaj Turske iz parlamentarne u predsedničku republiku.

Do sada ga ništa u tome nije moglo zaustaviti, čak ni pokušaj državnog udara u julu 2016. Tada je uveo vanredno stanje i uhapsio desetine hiljada ljudi, uključujući novinare koji su kritikovali vlast. Stotine hiljada javnih radnika ostalo je bez posla.

Od tada, kako je sve više evropskih čelnika kritikovalo njegovu autoritarnost, okrenuo se od Evropske unije, optužujući je da namerno koči pristupne pregovore.

Spominje čak i mogućnost ponovnog uvođenja smrtne kazne, što je očito odbacivanje evropskih vrednosti i trenutno bi označilo kraj bilo kakvim izgledima za članstvo u EU.

Sugerisao je da bi mogao da održi novi referendum o prekidu pristupnih pregovora. Preuzimajući dužnost predsednika 2014., Erdogan je obećao “novu Tursku” i slao pomirljive signale svojim protivnicima.

- Ostavimo stare sukobe iza sebe u staroj Turskoj - govorio je.

Ali politički jaz u zemlji danas se čini većim nego ikad pre, a to važi i za odnose sa EU. Ako pobedi u nedelju na predsedničkim izborima, to će biti vrhunac njegove karijere. Posle izbora će, naime, biti uveden novi predsednički sistem.