Ovde živi samo 12 ljudi, a njihova priča je NESTVARNA!

This town in Italy has fewer than a dozen permanent residents. Can Civita di Bagnoregio be saved? https://t.co/zK0FoeFltw pic.twitter.com/gRnlsIirMG — Al Jazeera English (@AJEnglish) May 23, 2018

Ovo je čarobno mesto, kao iz bajke" kaže 70-godišnja Rozana Medori, jedna od svega 12 stalnih stanovnika ovog grada.

Svakoga dana ona sa svog balkona gleda reke turista koji se penju ka ovom graiću izgrađenom na vrhu strme litice, i pokušavaju da svojim telefonima i fotoaparatima zabeleže neverovatne prizore.

Upravo ti prizori i pogled koji se pruža sa zidova ove naseobine stare 2.500 godina, sada su ugroženi ne samo zbog izumiruće populacije već i opasnostima od zemljotresa i klizišta. Zbog svega toga, geolozi, umetnici, naučnici pa čak i političari pokušavaju da ga uvreste na listu UNESKO svetske kulturne baštine, kako bi pokušali da ga spasu.

Baka Rozana, čija porodica u Ćiviti živi stotinama godina unazad, seća se kako je izgledalo odrastanje na ovom neobičnom mestu.

- Živeli smo bez struje i tekuće vode, a za transport smo koristili magarce. Bilo je prelepo, živelo se mnogo jednostavnije. Odrasla sam u nekoj drugoj Ćiviti, koja je nestala - seća se ona.

Grad su osnovali Etrurci pre više od 2.500 godina, a preživeo je invazije Rimljana, Lombarda i nacista.

Danas ga krasi neverovatan mir krivudavih ulica i prelepih srednjevekovnih građevina čije su terase ukrašene mnoštvom raznobojnog cveća. Svodovi su prekriveni vinovom lozom a svaki maleni prolaz vodi do nekog tajnog mesta sa kojeg se pruža neverovatan pogled na dolinu reke Tibar.

U Ćiviti ne postoje automobili, pošta ili supermarketi. Jedina škola koja je postojala zatvorila je svoja vrata još pre 50 godina. Hrana, vino i ostale potrepštine se do Ćivite dopremaju malim kombijima uzanom pešačkom stazom koja spaja dolinu i vrh litice. I đubre se odnosi istim putem. Turistima se poseta naplaćuje 3 evra radnim danima i 5 evra vikendom, piše Aldžazira.

Ćivita je kroz svoju bogatu istoriju preživela mnogo toga. Najrazorniji je bio zemljotres u 17. veku zbog kojeg su je napustili svi tadašnji stanovnici. nacisti su tokom povlačenja 1944. razneli jedini most koji je povezivao stanovnike Ćivite i okolnih naselja.

Neke građevine su se rušila niz liticu pri čemu su oštetile stepenice koje su se survavale u ponor na mekano vuklkansko i glineno zemljište. Geolozi upozoravaju da će klizišta biti sve opasnija u narednih nekoliko godina i da bi Ćivita mogla naprosto da nestane survavajući se niz sopstvene litice.