TRAMPOVA PSIHOPATOLOGIJA: On uživa u ponižavanju evropskih lidera, NJIHOVO KOPRCANJE JE NJEGOV TRIJUMF

Foto: Tanjug/AP

Pogubio konce: Donald Tramp

Njegovu kolumnu, uz redakcijusku opremnu, prenosimo u celosti.

Svrha Trampovog poteza je jasna i zaista eksplicitna: svrgavanje iranskog režima.

Ratovi po izboru

Imajući u vidu ovakvu ludost, evropski građani tačno osećaju da bezbednosni interesi Evrope više nisu tako blisko povezani sa onim američkim. Siledžijski pristup SAD prema Iranu je hvaljen - čak i slavljen - od strane dva bliskoistočna saveznika Amerike, Izraela i Saudijske Arabije.

Izrael se oslanja na američku silu kako bi izbegao bilo kakav kompromis sa Palestincima. Saudijska Arabija se oslanja na američku vojnu moć kako bi obuzdala svog regionalnog rivala, Iran.

Oboje se nadaju direktnom američkom ratu protiv Irana.

Prethodni poduhvati Sjedinjenih Država za smene režima na Bliskom istoku dali su užasavajuće rezultate za Ameriku i Evropu (da i ne pominjemo katastrofe koje su se sručile na države koje su bile zahvaćene haosom koje su isprovocirale SAD).

Takvi "ratovi po izboru" (termin koji označava suprotnost ratu iz nužde) su bili faktor od ogromnog značaja za drastični porast migracija sa Bliskog istoka i iz severne Afrike u Evropu.

Foto: Tanjug/AP

Moraju da nađu rešenje: Emanuel Makron, Angela Merkel i Tereza Mej

Čak i kada bi promena režima "uspela", kao u Avganistanu, Iraku i Libiji, epilog su bili nasilje i nestabilnost. A ako promena režima ne bi uspela, kao u Siriji, rezultat bi bio dugotrajni rat.

Ponižavajući neuspeh francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanske premijerke Tereze Mej i nemačke kancelarke Angele Merkel da ubede Trampa da ostane u JCPOA je mogao da se predvidi.

Hegemonija na Bliskom Istoku

Američka odluka reflektuje dve konvergentne sile: duboko ukorenjenu spoljnopolitičku tendenciju - koja se manifestovala u svim skorašnjim američkim administracijama - da se teži hegemoniji na Bliskom istoku, i Trampov naročiti brend psihopatologije: on uživa u ponižavanju evropskih lidera; njihovo koprcanje je njegov trijumf.

Međutim, oni nisu nemoćni. Sporazum sa Iranom se i dalje može sačuvati, upravo zato što je to multilateralni sporazum, odobren od strane Saveta bezbednosti UN (Rezolucija 2231), a ne sporazum samo između SAD i Irana.

Štaviše, prema članu 25 Povelje UN, sve članice UN, uključujući i Ameriku, su obavezne da poštuju JCPOA.

Foto: Tanjug/AP

Gore zastave: Protesti u Iranu posle ubistva 60 Palestinaca u pojasu gaze

Već samo Trampovo izvlačenje Amerike iz JCPOA predstavlja kršenje međunarodnog prava. Suština JCPOA i Rezolucije 2231 je obustavljanje aktivnosti Irana koje bi mogle da dovedu da razvoja nuklearnog oružja. Striktno povinovanje Irana je povezano sa normalizacijom međunarodnih ekonomskih odnosa, uključujući i podizanje sankcija UN

Iako Sjednjene Države sada isključuju sebe iz JCPOA, one imaju samo dva sredstva kojim mogu da blokiraju implementaciju sporazuma između Irana i ostatka sveta.

Rušilačka avantura

Prvo bi bilo pokretanje rata. Jasno je da se ovo nalazi u američkoj agendi, naročito sa povratkom neokonzervativnog doajena Džona Boltona u Belu kuću u ulozi savetnika za nacionalnu bezbednost.

Svet se mora odlučno suprotstaviti još jednoj rušilačkoj vojnoj avanturi Amerike.

Eksteritorijalne sankcije su drugo sredstvo kojim bi SAD mogle da ubiju JCPOA. Jedna je stvar da Amerika odluči da neće trgovati sa Iranom. Sasvim druga je pokušaj američke vlade da blokira trgovinu neameričkih faktora sa Iranom.

Ovo jeste američka namera, a na Evropi i Kini je da je poraze, i to u interesu svetskog mira, ali i zbog njihovih direktnih ekonomskih interesa.

Sa čisto praktične tačke gledišta, SAD će biti u stanju da nametnu antiiranske sankcije kompanijama koje posluju na njihovom domaćem tržištu, a verovatno i podružnicama američkih firmi koje posluju u inostranstvu. Međutim, Amerika će probati da ide mnogo dalje od toga pokušavajući da zabrani neameričkim firmama da posluju sa Iranom.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Sjedinjene Države će verovatno uspeti da ugase dolarske transakcije, s obzirom na to da se one generalno odvijaju kroz američki bankarski sistem. Pravi problem će biti u neameričkim kompanijama koje posluju izvan SAD, a sa Iranom vrše transakcije u nedolarskim valutama poput evra i ženminbija.

Amerika će sigurno pokušati da kazni takve kompanije, bilo kroz ciljanje njihovih lokalnih podružnica, bilo kroz pokušaje da ih izvede pred američke sudove ili im uskrati pristup američkom tržištu. To je onaj momenat u kojem Evropska unija mora da zauzme čvrst stav i pomeri se dalje od preklinjanja Trampa za ,"izuzetke" povodom pojedinačnih evropskih poslovnih sporazuma, što je proces koji bi evropske države učinio još podložnijim Trampovim hirovima.

Briselsko "ne" američkim sankcijama

Evropa bi trebalo da jasno i glasno kaže "ne" američkim eksteritorijalnim sankcijama, posebno za kompanije koje ne vrše transakcije u dolarima.

EU bi trebalo da insistira na tome da eksteritorijalne sankcije krše međunarodno pravo (uključujući Rezoluciju 2231, pa prema tome i Povelju UN) i pravila Svetske trgovinske organizacije (STO). Trebalo bi da uvidi da bi pomirenje bilo ravno davanju odrešenih ruku Americi da postavlja pravila rata i mira izvan SB UN, a pravila svetske trgovine izvan STO.

EU bi trebalo da bude spremna na korišćenje procesa za rešavanje sporova pri STO protiv Amerike, kao i da slučaj stavi pred Savet bezbednosti i Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija. Tamo gde se Evropa bude plašila da korača, Kina će sigurno uleteti kako bi kapitalizovala poslovne prilike sa Iranom. I Kina će u tom slučaju ispravno postupiti.

Foto: Tanjug/AP

I oni imaju interese na Bliskom Istoku: Hasan Rohani, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan

Najveći izazov Evrope nije pravni, pa čak ni geopolitički. On je psihološki. Evropski lideri se ponašaju kao da Ameriku i dalje zanima transatlantsko savezništvo zajedničkih interesa, vrednosti i pristupa.

Nažalost, ovo više nije slučaj.

Amerika i Evropa i dalje imaju dosta zajedničkih interesa, ali imaju i mnogo divergentnih, naročito onda kada SAD krše međunarodno pravo. Evropi je potrebna sopstvena bezbednosna politika, isto onako kako su joj potrebne sopstvene trgovinske i ekološke politike.

Obračun povodom JCPOA je, prema tome, momenat istine. Svetski mir zavisi od evropske odbrane Povelje UN i pravila međunarodne trgovine.