Tela sa Titanika mesecima plutala okeanom

Foto: Tanjug/AP

Titanik, simbol propasti

Brod je potonuo u noći 14. na 15. april 1912. godine, oko 740 kilometara od najbližeg kopna. Prvi brod koji je došao u pomoć stigao je sat i po nakon njegovog potonuća, dugo pošto je i poslednja žrtva u ledenom okeanu već bila mrtva. Temperatura vode iznosila je 2,2 stepena Celzijusa, a pri toj hladnoći čovek ima samo 15-ak minuta da preživi. 

U tragdiji je živote izgubilo 1.517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici prvog razreda: spasilo ih se 63 odsto. 

Šta se dogodilo sa telima? 

Istinu o tome kriju tajni telegrami, čiji su autori verovali da oni nikada neće izaći u javnost. Iz njih se jasno vidi da je kapetan jednog od spasilačkih brodova Mekej-Benet, želeo da izvuče sva tela iz mora. 

Ubrzo je, međutim, shvatio da je njegov brod premali za 334 tela, koliko ih je posada našla. Tada je doneta kontroverzna odluka: izbaciće tela putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase. Mišljenje posade je bilo da oni imaju veća prava na dostojanstveni pogreb. 

Od 334 pronađena tela, iz broda je izbačeno više od 100. Ona nikad nisu pronađena u bespućima Atlantskog okeana. Istinu o tom događaju dugo su skrivali poverljivi telegrami, koje su istoričari naknadno iskopali u tajnim arhivama.

Užas pet dana kasnije 

Kad se SS Bremen, brod koji je iz Nemačke plovio za Ameriku, pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su da vrište. Bremen se tada pridružio brodu Karpatija u misiji sakupljanja ostatke tela koja su mogla biti pronađena. 

U daljini su se mogle videti bele mrlje, odnosno smrznuta tela putnika Titanika koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke. Danima posle potonuća, celo mesto tragedije pretvorilo se u ogromnu morsku grobnicu, sa gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa i svešenikom koji je ispraćao zaleđena tela na večni počinak. 

- Videli smo ženu u spavaćici sa bebom čvrsto prislonjenom na grudi - svedočila je putnica sa Bremena Johana Stunke.