LJUBAV JE POBEDILA OZLOJEĐENOST: Još jedna nagrada Republike za ljubavnu priču

Foto: pixabay.com

Oprostila sam i postala srećna žena

Moj je muž bio dosta pažljiv i na kraj pameti mi nije bilo da u naš život može da uđe treća osoba. S druge strane, bila sam vesela i strastvena žena koja je vodila računa o svima u kući. Oboje smo jednako pružali ljubav svojoj deci i bili smo srećan par kome su svi zavideli.

Pre tri godine, prošla sam kroz bračnu krizu iz koje nisam videla nikakav izlaz. Malo-pomalo, počeli smo da vodimo odvojene živote. On se posvetio poslu, dok sam ja počela da se zatvaram u sebe i da provodim mnogo vremena sama brinući o svemu.

On je često odlazio na poslovna putovanja i ranije, ali se uvek vraćao pun priča i dogodovština o kojima bismo pričali satima. Međutim, to više nije bio slučaj. Prestali smo da pričamo o važnim stvarima, a sve više sam počela da osuđujem njegove odlaske.

Kod njega u firmi je počela da radi žena 10 godina mlađa od njega, privlačna, bogata, sa dobro izgrađenom karijerom, a tek razvedena. Pošto je i ona imala decu, često su razgovarali o porodičnim stvarima, što ih je još više zbližilo i pospešilo uzajamnu privlačnost.

Jednog dana je došao sa posla i iznenada mi je saopštio da želi da napusti decu i mene. Svet mi se srušio i bila sam obuzeta velikom ljutnjom i željom da mu uništim život jer sam odmah znala ko je razlog uništenja našeg zajedničkog života. Ispričao mi je sve o njoj i njihovom odnosu, spavao je sa njom kad god mu se ukazala prilika, iznajmili su stan, takoreći živeo je dvostrukim životom.

Na neki način sam ga razumela, bila je mlađa od mene i nešto novo u njegovom životu, mogla je da mu pruži svu pažnju, za razliku od mene, koja sam bila rastrzana između dece i njega. Otišao je iz naše porodične kuće ostavivši sve iza sebe.

Nakon nekoliko meseci odlučila sam da svu svoju mržnju i ljutnju usmerim potpuno drugačije. Kada sam shvatila da me je bes oslepeo i da nisam videla ništa sem njegovog neverstva, odlučila sam da se borim za svoju porodicu, sigurna da to nije kraj.

Foto: pixabay.com

Poslala sam mu poruku govoreći da mi je žao zbog grubih reči, ali i da mi je žao zbog njegovog neverstva, kome sam i ja na neki način doprinela. Smatrala sam da naša porodica ne zaslužuje da tako završi. Učinila sam to s mirom, bez ljutnje i to ga je podstaklo da me pozove da razgovaramo.
Razgovor je bio početak teškog puta koji je, posle nekog vremena, vratio mog muža u našu porodičnu kuću.

Vremenom je bol prestao i, što je najvažnije, ponovo smo dobili poverenje jedno u drugo, a ja sam postala sreća, spokojna i zadovoljna žena.

Nastavite da nam šaljete vaše najlepše ljubavne priče na marketing@srpskitelegraf.rs
Nadamo se da su vaše reči te koje će ugrejati mnoga srca. Budite zaljubljeni i Republika.rs će vas toplo nagraditi!