TRI SLUČAJA IZ SRBIJE VEZUJE ZASTRAŠUJUĆA ČINJENICA: Ova deca NIKADA NISU PRONAĐENA, za dvoje se misli da su mrtvi

Ova tri slučaja vezuje jedna stravična činjenica - ova deca, njihova tela, nisu nađena do danas.

Ubistvo male Danke Ilić u Banjskom Polju dogodilo se 26. marta , kada su je službenim kolima u pripitom stanju udarili a potom ugušili radnici JP,,Vodovod,,u Boru, Srđan Janković i Dejan Dragijević Telo deteta su odneli i zakopali na divlju deponiju na Starobanjskom putu i nakon dva dana, Dejan Dragijević zajedno sa pokojnim braom Daliborom, koji je nakon hapšenja od posledica srčanog udara preminuo u Policijskoj upravi u Boru i ocem Radoslavom, premesitili na dugu lokaciju za koju se ni dan danas nije saznalo.

Foto: ST/Dragan Kadić, Facebook

 

U međuvremenu, preminula je i majka i supruga osumnjičenih za ovaj zločin, Svetlana Dragijević.

Barbara Vitez iz Sente imala je 15 godina kada je nestala 25. novembra pre 8 godina.

Kako su mediji preneli, snimile su je nadzorne kamere senćanske "Idee". To je bilo u 21.41 sati. Tada se, tvrdio je otac Endre, videlo da je bila sa dvojicom dečaka, te da se ne vidi da li je krenula ka mostu nad Tisom ili na drugu stranu.

Ta dvojica dečaka ispričala su policiji da se Barbara saplela na mostu i upala u reku. Medutim, roditelji ne veruju da je to istina. Telo devojčice nikada nije isplivalo iako su je ronioci nekoliko puta pretraživali. U potrazi su učestvovali pripadnici i srpske i mađarske ronilačke jedinice.

Foto: Privatna arhiva

 

Kako su roditelji govorili, dečaci su ispitani na poligrafu, međutim, njima nije rečeno da li su uhvaćeni u laži. Isticali su i da su ispitani na mađarskom, dok je prevodilac saopštavao nadležnima odgovore na srpskom jeziku.

Inače, Barbara se nalazi na žutoj Interpolovoj poternici od februara 2017. godine.

Postojale su indicije da je devojčica u Mađarskoj, ali je ostala nepoznanica da li je, ako uopšte jeste, sa druge strane granice svojom voljom ili oteta.

Porodicu Vitez koja ne gubi nadu da je Barbara živa, zadesila je još jedna velika nesreća. Posle nestanka ćerke, Melinda i Andre doživeli su smrt starijeg sina. Barbarin brat Atila bolovao je od autizma i epilepsije i preminuo je 5. marta 2019, sa 25 godina. Kako su mediji preneli, nekoliko meseci potom umro je Melindin otac, a ubrzo zatim i Endreov.

Đorđe Andrejić (13) misteriozno je nestao pre 14 godina, a istraga o njegovoj tragičnoj sudbini nije dobila konačni epilog.

Đorđe je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima u selu Majilovac 22. jula 2010. Njegova majka Marina je za smrt sina osuđena u dva navrata, ali je Apelacioni sud te presude ukinuo usled nedostatka dokaza.

Foto: YouTube/Printscreen

 

On je navodno tog kobnog dana krenuo sa mamom u baštu, a prema navodima iz optužnice koja je kasnije podignuta protiv majke dečaka, koja je zapravo i jedini svedok, ona i sin su se na putu u baštu izgubili. Koračajući tako kroz šumu, majka je navodno motikom povredila nogu, a ranu je previla dečakovom majicom. Ali, klompe su joj smetale. Zato ih je izula i ostavila i tako sa sinom nastavila još stotinak metara.

Kako se dalje navodi u optužnici, on se plašio da ide putem koji je zahtevala jer je počeo da pada mrak, te ga je udarila drvenim delom motike, nakon čega je on prvo pokleknuo, a zatim i pao na zemlju. Marina ga je kratko nosila, ali pošto je videla da ne diše, posle nekoliko metara ga je spustila na zemlju, prekrila lišćem i granjem i ostavila.

Posle dva dana je krenula iz šume, i kada je stigla kući, prvo nije priznala suprugu šta se desilo. Istražnim organima je potom priznala zločin i rekla da je to izjavila zbog pritiska policajaca. Osuđena je dva puta na višegodišnje zatvorske kazne, ali je usled nedostatka dokaza puštena iz zatvora posle 703 dana pritvora.

Lobanja pronađena nakon tri meseca

Lobanja dečaka pronađena je kraj puta tri meseca od tragedije, a pronašli su je lovci i to u blizini mesta koje je pokazala Marina, koje je značajno udaljeno od njive na koju su ona i sin krenuli 22. jula.

U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena. Lobanja je pronađena kada je ona već bila u zatvoru i to bez ostalih delova tela.

- Sama činjenica da je policija organizovala svakodnevne potrage na terenu s velikim brojem ljudi i da leš pokojnog Đorđa nije pronađen, a da je nakon više od tri meseca pronađena samo njegova lobanja, takođe ne ide u prilog činjenici da je prvobitno priznanje okrivljene istinito, jer da je okrivljena ostavila telo svog pokojnog sina Đorđa na način kako je to objasnila u svom prvobitnom priznanju, sasvim je sigurno da bi ono bilo pronađeno - navodi sud.

Lobanja je prvo odneta na Biološki fakultet u Beogradu i DNK analizom najpre je utvrđeno da je pripadala nestalom dečaku. Međutim, usledio je šok kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK. Marinin branilac je zato zatražio da se zubi lobanje uporede sa Đorđevim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.

Marina, ali i jedan broj meštana Majilovca, strahuju da je Đorđe zapravo bio otet, pa odveden u Italiju, gde je ubijen, a njegovi organi prodati na crnom tržištu za transplantacije.

- U istrazi su me naterali da priznam zločin i dve godine sam ni kriva ni dužna provela u pritvoru. Ne prođe dan a da se ne zapitam da li je Đorđe i dalje živ, a imam razloga da verujem da ga je neko oteo i odveo u Italiju, zbog organa. Ne znam ni da li detetu da palim sveću… Ipak, čekam i nadam se da će mi se Đorđe jednog dana pojaviti na vratima. Kažu da me u sudskom depou čeka lobanja mog sina, da je sahranim, ali ja verujem da to nije njegova glava - kazala je tada Marina.

Govoreći o Đorđevom nestanku, ispričala je da je 22. jula 2010. motikom povredila sebi nogu na njivi i da je poslala sina po pomoć. Tad ga je, kako je istakla, poslednji put videla.

BONUS VIDEO