Ovog dana internet kakav znamo mogao bi da prestane da postoji - ZAUVEK! (VIDEO)

Foto: youtube.com/Fight for the Future

Web je zamišljen kao demokratska mreža gde naše odluke odlučuju koje stvari će se deliti i biti popularne

Neutralnost interneta

Internet je od kada je nastao služio kao potpuno slobodna mreža za razmenu informacija i komunikaciju miliona ljudi širom planete. Danas nam nisu potrebne nikakve dozvole kako bismo nešto objavili na web-u, komunicirali sa nekim preko istog ili koristili bilo koji online servis.

Ovakvo funkcionisanje interneta poznato je pod nazivom "net neutrality", odnosno neutralnost interneta.

Ljudi na korišćenje dobijaju internet bez ikakvih ograničenja, nadzora, čuvara... Web je zamišljen kao demokratska mreža gde naše odluke odlučuju koje stvari će se deliti i biti popularne. Taj način funkcionisanja doprineo je tome da internet postane veliki deo naše ekonomije.

Kako to funkcioniše?

Provajderi (ISP) pružaju nam pristup internetu za šta im mi na mesečnom nivou plaćamo određenu cenu. Novo pravilo omogućilo bi internet provajderima da svojim korisnicima ne moraju da ponude neograničen pristup svemu što se nalazi na internetu, već bi oni sami mogli da odluče šta to korisnici mogu da vide, rade, traže.

Internet provajderi bi tako mogli da blokiraju sajtove, usporavaju pristup određenim delovima i naplaćuju brži pristup.

Ekonomske i kulturološke posledice koje bi ovaj način kontrole interneta mogao da ima su ogromne.

Internet bi ličio na kablovsku televiziju

Kada ovo kažemo, mislimo na to da bi korisnici za osnovnu cenu paketa dobili pristup samo određenim sajtovima, dok bi za detaljniji pristup internetu morali da plaćaju dodatno, odnosno izaberu druge pakete (slično kao što na kablovskoj televiziji postoje specijalni paketi za različit skup TV programa).

ISP-jevi bi takođe mogli da blokiraju brojne filmske i muzičke striming servise, društvene mreže, medije, pa nikad ne bismo mogli da znamo šta zapravo propuštamo.

Stav prosečnog čoveka na taj način ne bi mogao da se čuje daleko. Danas za kratko vreme neki post, video ili tekst nakon objave može da vidi i po nekoliko miliona ljudi.

Da je internet ovako funkcionisao od početka, ne bismo doživeli pojavu blogera koji su promenili medijsku scenu, YouTube zvezda, bitcoina, Snapchata, Reddita...

Sve će se promeniti 14. decembra?

Pravilo koje FCC predlaže ima za cilj da ukine neutralnost interneta. To bi dovelo do cenzure informacije na internetu i moć odlučivanja šta ljudi mogu da vide na webu prešlo bi, kao što smo već napomenuli, u ruke internet operatera kao što su Verizon, AT&T, Comcast i drugi...

Direktor FCC-a Ajit Pai ovim predlogom želi da ukine propise iz ere predsednika Baraka Obame kojima se kompanijama koje potrošačima nude pristup internetu onemogućavalo blokiranje pristupa određenim stranicama, usporavanje brzine prilikom pristupa određenim stranicama i dodatno naplaćivanje pristupa najkvalitetnijim servisima.

Telekomi su godinama lobirali za ukidanje propisa koji se tiču širokopojasnog interneta i čini se da će 14. decembra, kada će se o Paijevom predlogu glasati, dobiti šta su hteli - manje pravila i više slobode za oblikovanje tržišne utakmice. Najviše će izgubiti internet stranice i servisi jer će potencijalno sav njihov sadržaj proći kroz filter telekoma.

Naravno, korisnici bi takođe mogli da se nađu među gubitnicima jer bi mesečni računi mogli da im porastu.

- Vlada će prestati da upravlja internetom na mikro nivou - rekao je u izjavi Pai kojeg je na čelo FCC-a postavio aktuelni američki predsednik Donald Tramp. "Umesto toga, FCC će jednostavno od kompanija koje pružaju internet usluge zahtevati da posluju transparentno kako bi potrošači mogli da odaberu one pakete usluga koji su najbolji za njih."

Ukidanjem pravila postavljenih 2015. godine ukinuće se i odluka FCC-a kojom se pristup internetu tretirao isto kao i pristup telefonu i struji. Upravo ta je odluka stvorila pravni okvir za neutralnost interneta i podcrtala važnost brzog interneta za Ameriku, a i šire.

Paijev predlog bi prema svemu sudeći trebalo da prođe na glasanju 14. decembra, jer se očekuje da će pet članova veća FCC-a, tri Republikanca i dvoje Demokrata, glasati prema stranačkoj pripadnosti.

Borba je počela, svaki glas je bitan

S obzirom na to da je ograničavanje slobode na internetu u rukama američkog Kongresa koji će o tome odlučivati 14. decembra, brojni sajtovi i društvene mreže na internetu pokrenule su kampanju u kojima pozivaju ljude (stanovnike Amerike) da pozovu Kongres i iskažu svoju zabrinutost i neodobravanje oko ovog zakona.

Sajt battleforthenet.com nudi pomoć svima koji žele da pomognu oko borbe za slobodan internet, tako što će ljudima objasniti šta treba da kažu kada pozovu Kongres.

Projekat je podržan od strane brojnih kompanija, među kojima su Netflix, Vimeo, GitHub, Mozilla, Opera, Dropbox, Pornhub,  Reddit i drugi.

Neutralnost interneta podržavaju i drugi internet giganti kao što su Facebook, Google i Twitter.